Beli luk lekovita svojstva i kapsule

Beli luk ili češnjak (lat. Allium sativum) je bio hiljadama godina veoma cenjena namirnica jer ima lekovito dejstvo. U narodu, beli luk je lek za sve, prema kome se ima vrlo veliko i nepokolebljivo poverenje. Graditelji piramida u Egiptu koristili su ga za dobijanje snage i da budu izdržljivi. Luj Paster proučavao je beli luk jer deluje na infekcije. A vojni doktori u dva svetska rata koristili su ga u lečenju povreda. Lekovitost belog luka potiče od brojnih sumpornih jedinjenja koje sadrži, a od kojih je najvažniji allicin.  Tome treba dodati još i onu široku višestranost belog luka, ne samo kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakidašnja hrana, znači, lek, a ponekad i kao mađija, već i zbog toga što je i njegovo fiziološko, lekovito dejstvo vrlo mnogostruko i deluje na imunitet.

Dokazano je da deluje u borbi protiv bakterija, virusa, gljivica i drugih mikroorganizama koji ugrožavaju zdravlje. Allicin koji je u sastavu belog luka neutrališe enzime pomoću kojih mikroorganizmi napadaju organizam. Deluje i na takve baterije koje su postale imune na antibiotike. Bakterija nije u stanju da se odbrani od dejstava allicina jer bi za to trebalo da izmeni enzime koji je održavaju u životu.

Beli luk pomaže u lečenju svih infektivnih oboljenja. Pospešuje i posebno utiče na stvaranje T-ćelija koje su zadužena za uništavanje mikroorganizama. Beli luk je izuzetno antimikotičko sredstvo, naročito u slučaju Candide albicans koji se širi putevima preko kojih se unosi hrana.

Beli luk se u narodnoj medicini koristi za:  

•  Lečenje organa za disanje 
•  Lečenje obolelog srca i krvnih sudova (arterioskleroze)
•  Lečenje živčanih bolesti, glavobolje, nesvestice, itd.
•  Lečenje organa za varenje
•  Upotreba belog luka protiv crevnih parazita
•  Lečenje kožnih bolesti, kospopada i ustobolje
•  Lečenje bolesne džigerice

Ova zdrava namirnica gotovo momentalno spušta krvni pritisak. Beli luk deluje na krvne sudove tako što ih opušta i proširuje zbog čega krv cirkuliše lakše i time se snižava pritisak.

Za instant delovanje i trenutno snižavanje pritiska pojedite sirovi čen belog luka sa helbom ili ga iseckajte u salatu ili jelo.

Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pomoću vodene pare može dobiti etarsko ulje karakterističnog i svojstvenog ljutog mirisa na beli luk. Od 1844. god. počinje proučavanje hemijskog sastava tog ljutog ulja. Godine 1892. i kasnije ustanovljeno je konačno da se etarsko ulje, dobijeno vodenom destilacijom posle vrenja smrvljenih glavica, sastoji od raznih alifatskih nezasićenih sumpornih jedinjenja. Tek 1944. god. iz belog luka je pomoću vode i alkohola, a zatim destilacijom pomoću vodene pare pod smanjenim pritiskom, izdvojena jedna uljasta, bezbojna, nepostojana supstancija koju su nazvali alicin. Ogledima je utvrđeno da vodeni rastvor alicina ima veliku baktericidnu moć prema izvesnim mikroorganizmima. Na primer, čak i u razblaženju 1: 85.000 do 1 : 125.000 alicin pokazuje antibakterijsko dejstvo prema nekim grampozitivnim i gramnegativnim mikroorganizmima: stafilokoke, streptokoke, bacili tifusa, disenterije i kolere.

Malo je naših domaćih biljaka kojima se pridaje tolika važnost i u koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema belom luku. Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i naučno ispituje u hemijskim i mikrobiološkim laboratorijama, u farmaceutskoj industriji i na klinikama, da su dobijeni dobri rezultati u lečenju mnogih bolesti, od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina štitili i lečili na primitivan način belim lukom, onda se još više nameće potreba za proučavanje upotrebe ove biljke u narodnom životu, narodnoj ishrani, a pre svega u narodnoj medicini. Da bi se pokrenuo imunitet  organizma potrebno je dnevno pojesti 2000-3000 mg belog luka. Ovako veliku količinubelog luka najbolje je uzimati u obliku kapsula, jer se na ovaj način bez neprijatnog mirisa mogu uneti u organizam svi vredni sastojci ovog povrća. Preporučuje se beli luk i za smanjenje visokog holesterola, za regulaciju krvnog pritiska i sprečavanje zgrušavanja krvi. Antioksidantnim dejstvom beli luk pomaže u borbi protiv srčanih i vaskularnih oboljenja i tumora.

Beli luk je, prema ispitivanjima mnogih naučnih istraživača, veoma stara kulturna biljka. Poreklom iz Kine, a za beli luk su znali Indusi, Jevreji, Egipćani i neki drugi narodi. Gajili su ga više vekova pre naše ere kao hranljivu, začinsku i kao lek.

Beli luk je postao univerzalni narodni začin, sirotinjska hrana i preventivni lek. U narodu beli luk je lek za sve, u njega se ima veliko i nepokolebljivo poverenje. Za vreme raznih epidemija tifusa kolere, kuge, dezinterije, gripa i uopšte kad god se javljao veliki pomor naroda od zaraznih bolesti, uvek je kao preventivno i kurativno sredstvo preporučivan i svakodnevno upotrbljavan, pre svega, beli luk.

Malo je biljaka kojima se pridaje tolika važnost kao belom luku. U narodnoj i naučnoj medicini beli luk se upotrebljava za lečenje velikog broja vrlo raznovrsnih bolesti kako, iznutra tako i spolja. Beli luk se upotrebljava za lečenje organa za disanje, za lečenje obolenja srca i krvnih sudova, arterioskeroze, nervoze i lupanja srca, nesvestice, zatim za lečenje nekih nervnih oboljenja, čireva i glavobolje, protiv peruti i opadanja kose. U vreme velikih ratova dobro je poslužio i za sprečavanje zagnojavanja rana. Belim lukom se leče organi za varenje, a dobar je i protiv proliva i crevnih parazita i dečijih glista. Belim lukom, sa još nekim drugim narodnim lekovima, leče se razne kožne bolesti. I mnoge druge bolesti.

Ima specifičan prodoran miris, a ukus mu je ljutkast. Upotrebljava se svež, ali se od njega spravljaju, sa ili bez dodataka drugih lekovitih biljaka, tintura, etersko ulje, sirće, mocart, sirup, prašak, šećerlema, alkoholatura i drugi preparati. Osim široke primene u lečenju raznih bolesti i preventivi, beli luk se upotrebljava u industriji mesnih prerađevina, u primeni jela od mesa. Beli luk je nezaobilazni začin u vegitabilnoj kuhinji kao dodatak gotovo svim jelima, varivima, sosovima, umacima, prelivima i salatama.

Narodna imena: bijeli luk, luk, lukac, luk-česan, luk-češnjak, saransak, česan-luk, česni luk, česnoviti luk, čašnjak, češnjak itd.