Dud je malo listopadno drvo, raste 10-13 metara. Listovi su jednostavni, naizmenično raspoređeni. Cvetovi su jednopolni, sakupljeni u guste rese. Voće je tamno ljubičasto, skoro crno, kada je zrelo, 2-3 cm dugo, jagodastog oblika i bere se od jula do avgusta.
Poreklom je iz jugozapadne Azije, gde je bio kultivisan toliko dugo da je prvobitno poreklo nepoznato.
Sadi se duž većeg dela Evrope, uključujući Ukrajinu i istočnu Kinu. Sadi se duž puteva, po parkovima, ivicama parcela, oko vinograda, po dvorištima.
Prvenstveno dobro uspeva na černozemu, na dubljim svežim zemljištima pored reka. Korisno je za stabilizaciju peščara, slično bagremu. Dobro podnosi orezivanje u vegetaciji i mirovanje. Lekoviti deo biljke Dud su list i plod. Koristi se u lečenju prehlade, gripa, infekcije oka i krvarenja iz nosa. Listovi se prikupljaju nakon prvih mrazeva u jesen i mogu se koristiti sveži, ali uglavnom suvi. Koristi se za ublažavanje zubobolje. Koristi se u lečenju astme, kašlja, bronhitisa, hipertenzije i dijabetesa.
Plod duda koristi se u prehrani kao ukusno voće, svež ili prerađen u džem, sirup, sok, rakija.
Čaj od lista crnog duda priprema se tako što se na 2dl ključale vode dodaje 1 kafena kašičica isitnjenog sušenog lista duda. Čaj treba ostaviti da odstoji 15 – 20 minuta, dok se ne ohladi. Najbolje je piti ga pre obroka.
Sveže dudinje crnog duda su slatkasto kiselkastog ukusa i iz njih se cedi sok a od njega kuvaju sirup i pekmez. Služe kao izvrsna hrana poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Listom od duda narod leči šećernu bolest i obolele organe za mokrenje.
Narodna imena: Murgav, Murba, Crniča, Šamdud, Šandula...