Narodna imena: Kičica, Trava od groznice, Crevna Kantarija, Gorko Zelje, Zlatna Žuč, Crno Zelje...
Gorčica je jednogodišnja ili dvogodišnja mala zeljastabiljka, sa sitnim cvetovima. Najvciše raste po brdskim i planinskim livadama. Vrlo je gorka, ali nije otrovna. Bere se dok je u cvatu, vezuje i suši u hladu i na promaji. Gorčica je dobar i gorak tonik. Spada u red gorkih čajeva za stomak i kao lekovito bilje veoma se uspešno upotrebljava u narodnoj i naučnoj medicini. Koriste je za otvaranje apetita, protiv smetnji u organima za varenje, protiv gasova i nadimanja, protiv groznice, malokrvnosti.
Botaničke osobine
Crna slačica je jednogodišnja biljka, stablo je okruglog preseka, pri osnovi dlakavo a u gornjem delu jako i granato. Visoko je od 80-120cm. Listovi su različitog oblika i svi imaju dršku. Donji i srednji listovi su perasto deljeni i nazubljeni. Pri vrhu stabla nalaze se listovi izduženog elipsastog oblika. Cvetovi su svetložute boje, smešteni na vrhu stabla i grana. Plod je spljoštena ljuska, dugačka do 3cm. U njoj se nalazi nekoliko loptastih semenki tamnožute boje.
Crna slačica se gaji u Evropi, Aziji i Americi. Najbolji rezultati u gajenju slačice su postignuti u Holandiji. U našoj zemlji uspešno se gaju i Severnom ravničarskom delu, mada se uspešno može gajiti u čitavoj zemlji.
Lekovito dejstvo Crne Slačice
Etarsko ulje Crne Slačice nije nije slobodno u semenu već se nalazi u obliku heterozida. Etarsko ulje se dobija destilacijom semena , prethodno solobođenog masnog ulja. Ulje i seme Crne Slačice se koriste u medicini spolja kao oidražajno sredstvo za izazivanje priliva krvi, što pomaže kod reume, išijasa, neuralgije, upale porebrice, i upale trbušne opne. Mlevenjem semena dobija se brašno koje sa vodom služi kao obloga za lečenje pomenutih bolesti.