Giht ili urički aritritis je metaboličko oboljenje prouzrokovano stvaranjem većeg nivoa mokraćne kiseline u krvi i taloženjem kristala mononatrijum-urala u zglobovima. Uzroci ove bolesti mogu biti genetski, ali se javlja i kao posledica oboljenja drugih organa, bubrega.
Ova bolest se deli u dve grupe: primarni i sekundarni giht. Primarni giht nastaje od povećanog stvaranja mokraćne kiseline, tj. slabim lučenjem bubrega. Sekundarni giht usled povećanog stvaranja mokraćne kiseline iz raspadnutih obolelih ćelija.
Bolest je češće prisutna kod muškaraca, i javlja se posle četrdesete godine, dok je kod žena retka i javlja se tek posle menopauze.
Javlja se naglo u toku noći, obolela osoba oseća jak bol u zglobu obično nožnog palca, a može osetiti i na još dva do tri zgloba. Na zglobu se javlja otok i crvenilo, povišena temperatura tela i drhtavica. Ovaj proces maksimalno traje 14 dana, a zatim prelazi u fazu mirovanja, gde bolesnik ne oseća nikakve bolove. Kada se opet javi, napada isti zglob kao i prethodni put.
Faktori koji utiču na ovu bolest su: hrana (naročito riba), prekomerena konzumacija alkohola, kao i povrede, uzimanje lekova, i nagli gubitak telesne težine. U toku napada preporučuje se sir, kao i velike količine povrća, ne preporučuje se meso, ali nakon prestanka napada dozvoljeno je kuvano meso. Treba izbegavati masnu hranu, kao i veliku količinu ulja u pripremanju, alkohol, slatkiše… Prema narodnom verovanju najbolji lek za giht su višnje i trešnje, kao i velika količina tečnosti, naročito vode. Osim pravilne ishrane, u težim slučajevima obolelog preporučuju se i lekovi za metabolički poremećaj.
Ukoliko se ova bolest javi kod mlađih osoba, lečenje ove bolesti je teže zbog učestalih napada.
Ako se giht ne leči pravilno, dolazi do ispoljavanja podkožnih tofusa, koji predstavljaju izbočinu na koži nastalu usled ne lečenja ove bolesti, kao posledica taloženja urata u hrskavici, tetivama, šaci, kolenima.